U prvom članku u vezi sa Ciljanim oglašavanjem želela sam da vam predstavim osnove ciljanog oglašavanja. U ovom članku bih želela da vas upoznam više sa vrstama targetiranja kod ciljanog oglašavanja.
Prema samoj metodologiji pristupa i targetiranja korisnika, razlikujemo više vrsta targetiranja ciljanog:
Targetiranje putem kontekstualnih sadržaja
Ovo je metod kod kojih provajder vaše oglase smešta u kontekst određenih tema ili članaka, bilo to tekstualnih ili multimedijalnih sadržaja.
Tehnološko targetiranje
Tehnološko ciljanim marketing predstavlja ciljanje korisnika na osnovu uređaja koje koriste, ili softvera. Vrsta oglasa se plasira zavisno od uređaja koje korisnik poseduje, ali i brzine njegovog pristupa internetu, ili pak uređajima koje koristi (iPhone, Android, smartphone, tablet, desktop ili laptop računar)
Vremenski ciljano oglašavanje
Ova vrsta ciljanog oglašavanja je se koristi kada želite da svoje oglase plasirate u tačno određeno vreme, a prema vremenskom rasporedu kada je vaša ciljna grupa najaktivnija na internetu.
Demografsko targetiranja
Ova forma ciljanog oglašavanja se fokusira na glavne osobine vaše ciljne grupe prema njihovom polu, jeziku, godinama, nacionalnosti, interesima, vrsti zaposlenja i sl. Ova vrsta ciljanog oglašavanja je vrlo detaljna kod Fejsbuk oglasa i Fejsbuk kampanja.
Geografsko i lokacijsko ciljanje
Kod ovog tipa oglašavanja se korisnici targetiraju prema njihovoj geo lokaciji. To može da bude kontinent, država, grad, ili čak i neki rejon u radijusu od 50 km.
Ciljanje prema ponašanju ciljne grupe
Ova vrsta ciljanog oglašavanja podrazumeva ciljanje prema njihovim aktivnostima na internetu. Neki korisnici više vremena provode po društvenim mrežama, neki više prefereriju oglasne portale, drugi više posećuju web prodavnice, portale sa vestima, online magazine, dejting sajtove i sl.
Retargetiranje
Retargetinje je posebna vrsta ciljanog oglašvanja koje koristi kod ciljne grupe koja je već obavila kupovinu nekog artikla ili izrazila interesovanje za neki posebno. Provajderi ciljanog oglašavanja često koriste informacije koje dobiju po kompletiranoj porudžbini preko nekog sajta ili popunjenoj formi za pretragu, pokušavajući da ugrabe pažnju korisnika. Dobar je primer kada se po obavljenoj kupovini pojavi ponuda da se prijavite na besplatan newsletter, ili slično. Postoje naravno i oni provajderi koji to koriste zato da korisnike putem cookija (koji se kod poseta sajtu automatski integrišu u cache browsera) drže sve vreme boravka pod istom reklamom. Primera radi možda vam se dešavalo da želite da pretražite sajt Booking.com za neki konkretan objekat ili mesto, a da onda reklama za to isto mesto počne da vas prati na koju god stranicu da odete. Ovakvo reklamiranje ume da bude i nepoželjno, jer previše forsira korisnike i ume da postane iritantno, odnosno kontraproduktivno. Slične algoritme koristi i sam Fejsbuk kada u svom statusu upotrebite određenu ključnu reč, kada krene da vam automatski izbacuje reklame vezane za tu ključnu reč koju ste upotrebili u statusu.
